Kada je početkom avgusta dvadesettrogodišnja Podgoričanka Anđela Lukačević odlučila da pomogne suprugu svoje prijateljice Hamedu Hasanoviću iz Bijelog Polja na način što će mu donirati kožu sa svojih butina, vjerovatno nije ni slutila da će njen čin naići na ogroman odjek u regionu i da će je mediji podići na pijadestal humanosti. Hasanović je tokom rada na gradilištu autoputa Bar-Boljare doživio nesreću u kojoj mu je sagorjelo 60 odsto kože. Život mu je bio ugrožen i bilo je potrebno hitno naći donora za presađivanje. Dva člana porodice i kolega sa posla su se odazvala pozivu, ali to nije bilo dovoljno. Prema Klinici za opekotine i plastičnu hirurgiju zaputila se i mlada Anđela. Iznenadilo je to mnoge, osim malog kruga ljudi koji zna kolika količina altruizma i dobrote stanuje u tom mladom srcu. Iako je tek zakoračila u treću deceniju života mnogo puta je dobrovoljno davala krv.

„Kada sam roditeljima rekla da želim da donacijom kože pomognem čovjeku koji je u nevolji bili su uplašeni jer su se sa tim prvi put susreli. Brzo sam otišla na analize u Klinički centar i dobila svu potrebnu dokumentaciju da mogu donirati kožu. Bilo je onih koji su me zaustavljali, ali ja sam svakim dijelom svoje duše osjećala da treba da pomognem i ništa nije moglo promijeniti moju odluku“, kaže Anđela dok u svojoj kući odmara od naporne operacije.

Vjerovatno bi malo ljudi saznalo za njenu humanost da jedna objava na društvenoj mreži nije skrenula pažnju na postupak djevojke iz Podgorice. Za jedan dan region je pisao o Anđelinom dobročinstvu.

„Priznajem da mi je prijala pažnja i pohvale, ali bila sam i pod stresom jer telefon nije prestajao da zvoni. Zvali su novinari sa svih strana. Takođe, razmišljala sam i o Hamedovoj porodici i o tome kako se oni u teškim trenucima nose sa svim. Da li će svi ti tekstovi možda na njih uticati drugačije. Oni se bore za život oca, supruga, sina... Možda im je neprijatno. Medijska pažnja kojoj su i oni bili izloženi kroz mene nije se zaustavljala. Molila sam se da Hamed bude dobro. Kada sam saznala da je sve prošlo kako treba i da će se oporaviti bila sam presrećna. I sad da se vratim u momenat moje krupne odluke ponovo bih uradila isto. Dala dio sebe da pomognem drugome”, ističe Anđela.

Početkom septembra u njen dom došla je ekipa akcije „Osmijehom oboji dom”. Bila je iznenađena kada su joj iz Boja i lakova „Kameleon” koja u saradnji sa kompanijom „Maksima” iz Lučana realizuje akciju, saopštili da u znak pažnje prema djelu koji je uradila žele da joj urede dom.

„A to se baš dogodilo u pravo vrijeme, jer već odavno planiramo adaptaciju”, kroz osmijeh kaže mlada Podgoričanka. Iz „Kameleona” ističu da ih je duboko ganuo Anđelin postupak.

„Lijepe su riječi pohvale i sve ono što je napisano o njoj i tome što je uradila. Međutim, mi smo smatrali da možda možemo malo više da uradimo za nju i da pokažemo da se svako dobro dobrom vraća. Zato smo počastvovani što nam je dozvolila da i mi za nju nešto uradimo”, istakli su Mirko Raičević i Boris Jovićević, suvlasnici „Kameleona”.

Nekoliko dana majstori „Kameleona” su se družili sa familijom Lukačević dok su obavljali poslove na uređenju njihovog doma.

„Ja sam presrećna. Imam samo riječi hvale za majstore i sve koji realizuju akciju. Sve je urađeno odlično. Hvala na svemu. Želim vam da nastavite sa dobrim djelima i pomognete još mnogo ljudi”, kazala je na kraju Anđela.

U Međuvremenu akcija se nastavlja. Ovo je bio šesti dom od ukupno deset koliko je planirano da se uredi u naredna tri mjeseca.

A.Ć.

---